Kulturne i kreativne industrije (KKI) podstiču ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta i zaradu od izvoza, a istovremeno promovišu društvenu uključenost, kulturnu raznolikost i ljudski razvoj, posebno na lokalnom i regionalnom nivou. Stoga se mogu posmatrati kao vitalne ekonomske aktivnosti koje utiču na raznolikost i otpornost evropske ekonomije.
According to the Green Paper on the Potential of CCIs of the European Commission (COM (2010) 183 Final), thPrema Zelenoj knjizi o potencijalu KKI Evropske komisije (COM (2010) 183 Final), KKI se odnose na:
Vizuelne umetnosti
Izvođečke umetnosti
Muziku
Tv i radio
Kulturno nasleđe
Film, dvd i video
Igrice
Nove medije
Knjige i štampu
Arhitekturu i dizajn
KKI predstavljaju sektor sa visokim rastom. Prema poslednjim podacima (EIF-KEA, Analize tržišta KKI u EVROPI, januar 2021):
Sa dodatom vrednošću od 412.929 miliona evra (2017), KKS predstavlja 5,5% ukupne ekonomije EU.
Udeo KKS u ukupnoj evropskoj radnoj snazi povećan je sa 5,6% u 2013. na 6,2% u 2017.
KKS preduzeća u državama članicama EU u proseku predstavljaju 12,1% od ukupnog broja nacionalnih kompanija.
Ekonomska važnost KKS je slična drugim sektorima sa sa značajnim efektom prelivanja kao što su IKT i ugostiteljstvo..
Poteškoće pri upotrebi određenih veština u kulturi ili kreativnim industrijama na konkurentnom tržištu, zajedno sa nedostatkom obučene radne snage i stalnim razvojem karijere, povećavaju postojeći razdor i nedostatke kada su u pitanju veštine. Razvoj liderskih i upravljačkih sposobnosti identifikovan je kao ključno pitanje, a posebno sposobnost lidera da se prilagode novim trendovima i tehnologijama, kao i da razviju svoje specifične modele i pristupe.